U organizaciji Gradskog odbora SUBNOR-a, u Nišu je svečano obeležen Dan borca – u znak sećanja na početak antifašističkog ustanka u Srbiji, pobedu nad nacizmom i dugu tradiciju SUBNOR-a Srbije.

Ceremonija je održana kod spomenika „Iskra slobode“ u Parku heroja, gde su položeni venci u znak poštovanja prema žrtvama i borcima za slobodu. Skup je održan pod sloganom „Mir i sloboda u svetu“, sa porukom da su vrednosti za koje se nekada ginulo i danas temelj svakog pravednog društva.

Prisutnima su se obratili istoričar dr Goran Milosavljević i predsednik Skupštine grada Niša, prof. dr Igor Novaković, koji je u svom govoru posebno istakao značaj negovanja kulture pamćenja:

„Neka se vrati ime koje je s pravom bilo tu. Neka Niš ponovo podigne glavu. Neka se ne stidimo svoje prošlosti, jer od nje živimo. A braći Tasković – večna slava.
Ovaj park mora ostati mesto okupljanja svih generacija koje žele da uče i pamte. Ime braće Tašković mora ostati upisano ne samo na spomen-pločama, već i u čitankama, u svesti mladih i u našim govorima. Oni nisu mit. Oni su stvarnost iz koje smo postali.“

Iako Dan borca više nije zvaničan državni praznik, on se i dalje obeležava širom Srbije — kao živo sećanje na ideale otpora, solidarnosti i vere u bolji svet. Zato su ovakvi događaji, kako je poručeno sa skupa, više od protokola – oni su zavet.

Prof. dr Novaković završio je svoje obraćanje rečima koje su snažno odjeknule među prisutnima:

„Zato danas, pred ovim simbolima prošlosti, govorimo ne samo u ime zahvalnosti – već i u ime obaveze.
Da čuvamo pamćenje. Da negovimo antifašizam. Da budemo dostojni braće Tasković.
Neka im je večna slava.
Neka Park heroja NOB-a ostane naš zavetni vrt slobode.
Završio bih rečima koje maltene odzvanjaju ovim prostorom: ‘Istina o prošlosti jeste svetionik kojim svetli budućnost.’
Neka park bude taj svetionik – svetionik pamćenja, tuge, ponosa i nade.“

Ovogodišnje obeležavanje Dana borca u Nišu bilo je više od svečanosti – bilo je to okupljanje u čast istine, u ime slobode, i kao poziv da se istorija ne ostavlja u senci, već da živi u rečima, delima i sećanjima svih nas.